Vodič kroz Bukurešt - najlepše turističke atrakcije glavnog grada Rumunije

Na samo sat vremena od Beograda nalazi se pravi turistički dragulj koji svojim sadržajem garantuje nezaboravan vikend. Reč je o gradu Bukurešt, prestonici Rumunije. Smešten na samom jugu zemlje, ovaj grad nosi epitete malog ili istočnog Pariza. Simbol je tehničke, industrijske i kulturne revolucije istočne Evrope i dom druge najveće administrativne građevine na svetu. Idealna je destinacija za turiste svih životnih dobi i afiniteta, jer je izuzetno bogat istorijskim, arhitektonskim i zabavnim sadržajima. Ovaj metropolski centar je više puta proglašavan za najkul grad u Evropi, čemu svedoči hiljade turista koji ga svake godine prilično nerado napusti, samo da bi mu se prvom prilikom vratilo.

Er Srbija svojim putnicima omogućava da do Bukurešta stignu letom koji traje oko sat i 20 minuta. Kupovina avio karata Beograd - Bukurešt i sve korisne informacije se mogu brzo i pouzdano dobiti na sajtu kompanije, a prijavom na Newsletter ljubitelji putovanja mogu dobiti obaveštenja o popustima na cene karata i informacije o novim polascima.

Glavni grad Rumunije je nikao iz naseobine koja se na ovom prostoru pojavila još u V veku p.n.e, a ime je dobio po muzičaru Bukuru, koji je svoje sugrađane uveseljavao svakog dana. U prevodu znači „radost“, a poslednjih decenija postao je simbol tranzicije i napretka na svim poljima. Ipak, negujući svoju tradiciju, Bukurešt je zaslužio ime „mali Pariz“, naročito zbog karakteristično neoklasičnih zgrada i elegantne arhitekture. Leži na reci Dambovici, okružen sa sedam jezera i sedam brda. Ovaj bajkoviti predeo je doprineo tome da Bukurešt bude jedan od najlepših evropskih gradova, a ujedno i šesti najveći grad u Evropskoj Uniji. Dom je oko 2 miliona stanovnika, a svoje posetioce ostavlja bez daha grandioznim građevinama, zelenim oazama na svakom koraku i širokim bulevarima. Uz to je i saobraćajno čvorište Istočne Evrope, kroz koju prolaze međunarodni putevi prema glavnim gradovima Mađarske, Ukrajine i Bugarske. Sve je ovo uticalo na to da Bukurešt postane ekonomski, poslovni, politički i kulturni centar ovog dela kontinenta. Ubrzano raste i razvija se tokom poslednje decenije, pa se uz istorijske građevine mogu videti i neboderi koji niču velikom brzinom i od Bukurešta prave kosmopolitsku metropolu.

Kao u svim prestonicama ovog dela Starog kontinenta, i u Bukureštu se mogu videti tragovi specifične arhitekture koja je obeležila kraj prošlog veka. Najimpozantniji među njima je Palata parlamenta, zgrada gotovo nezamislive veličine, tolike da nosi titulu druge najveće administrativne zgrade na svetu, odmah posle američkog Pentagona. Ova zgrada ima 12 spratova, od kojih je 4 pod zemljom, nuklearni bunker i 1100 soba koje se danas koriste kao kancelarije visokih državnih službenika, sale za svečane prijeme i muzeji. Postala je simbol obnove Bukurešta nakon razornog zemljotresa koji je pogodio ovaj grad 1977. godine, bez obzira na činjenicu da je skoro tri četvrtine prostorija i dalje prazno ili bez konkretne namene. Deo zgrade je otvoren za turiste, a u njemu se nalazi Nacionalni muzej savremene umetnosti.

Nedaleko od zgrade Parlamenta nalazi se Stari centar grada, koji nosi naziv Lipscani i svedoči o izgledu Bukurešta pre Drugog svetskog rata. Ovde turisti mogu razgledati brojne antikvarnice, prodavnice suvenira i male zanatske muzeje. Stari grad je pre Drugog svetskog rata bio zanatski centar, pa ulice u ovom kvartu i dalje nose nazive esnafa koji su u njima nekada poslovali. Danas je ovaj deo grada pešački i načičkan je barovima i restoranima koji se nalaze u restauriranim zgradicama. Jedan od najprepoznatljivijih simbola Bukurešta je Trijumfalna kapija, koja je izgrađena u 19. veku po uzoru na onu koja se nalazi u Parizu. Najzad, ljubitelji arhitekture uživaće u poseti manastiru Stavropoleos, jedinstvenom spomeniku vlaške renesanse, sa impozantnim vratima i zanimljivim fasadnim ukrasima.

Jedan od najposećenijih muzeja u Bukureštu jeste Muzej rumunskog seljaka, otvoren davne 1906. godine. Rumunija vrlo brižljivo neguje svoju tradiciju, pa se u ovom prestoničkom muzeju može videti preko 400 izložbenih elemenata koji svedoče o ruralnom segmentu istorije ove zemlje. U Muzeju rumunskog seljaka posetioci mogu videti veliku kolekciju tradicionalnih narodnih nošnji, zbirku alata i oruđa koji su se koristili u svakodnevnom životu vekovima, nameštaj, posuđe i religijske artefakte koji svedoče o prošlosti rumunskog naroda. Muzej koji ne treba propustiti na kulturnoj ekskurziji kroz Bukurešt je Nacionalni muzej umetnosti, koji se nalazi u Kraljevoj palati na Trgu revolucije. Osim poznatih rumunskih umetnika, u ovom muzeju posetioci mogu uživati u pogledu na dela Monea, Rubensa, El Greka i Tintoreta. Uz ova dva, veoma su posećeni i Muzej prirodnjačke istorije, Prolećna palata sa vinskim podrumom, impozantnom baštom, pozlaćenim enterijerom i zbirkom vrednih umetničkih dela, palata Kotročenj, dom poslednje rumunske kraljice u kome se čuva zbirka njenih ličnih predmeta i Muzej umetničkih zbirki, koji svedoči o bogatoj rumunskoj istoriji.

Najomiljenije mesto stanovnika Bukurešta, ali i njegovih posetilaca jeste park Herastrau, odnosno park kralja Mihaja Prvog. Ovaj nezvanični centar grada nalazi se malo dalje od samog centra, na severnom obodu Bukurešta i velike je površine. U sklopu njega nalazi se jezero koje nosi isto ime i vrlo je popularno gradsko šetalište. Park obuhvata Japansku baštu sa trešnjama i Ostrvo ruža.

Jedan od najstarijih parkova u rumunskoj prestonici jeste kompleks bašta Ćišmiđiju, sa jezerom, vinogradom i stotinama autentičnih biljaka sa rumunskog područja. Memorijalna bašta Rondul Roman naročito je zanimljiva ljubiteljima književnosti, jer se u njoj nalazi 12 bisti najpoznatijih rumunskih književnika. Nezaobilazna destinacija pri poseti Bukureštu je Botanička bašta, koja se nalazi u sklopu Univerziteta i u koju se može ući uz iznenađujuće pristupačnu ulaznicu. U Botaničkoj bašti nalazi se jezero i zbirka ruža, a najveću pažnju privlače staklenici i zbirka od preko 1000 vrsta egzotičnih biljaka. Park Karola I je jedan od centara kulturnih dešavanja, u kome se održavaju koncerti na otvorenom, umetničke izložbe, pozorišne predstave i performansi uličnih zabavljača. Uz to, ovaj park pruža neverovatne poglede, a šetnja njime posetioce može odvesti do groba Georga Deja, sa večnim plamenom koji ga obeležava.

Bukurešt je najveći studentski centar Istočne Evrope i, shodno tome, potpuno prilagođen mladim ljudima koji žele da se dobro provedu. U rumunskoj prestonici je noćni život bogat i traje do ranih jutarnjih sati. Turisti mogu birati između klubova sa alternativnom muzikom, noćnih barova u kojima nastupaju najpoznatiji evropski i svetski muzičari i irskih ili engleskih pabova.

Rumunska kuhinja je raznovrsna i bogata ukusima, a predstavlja svojevrsnu mešavinu mađarske, nemačke, srpske i turske tradicionalne ishrane. Tako turisti u restoranima glavnog grada mogu uživati u čorbama, specijalitetima od mesa, đuveču, gulašu i nezaobilaznim palačinkama, omiljenom slatkišu Rumuna. Uz to, posetioci mogu probati vino sa tradicijom dugom gotovo 3 milenijuma. Osim visokokvalitetnog vina, u Rumuniji je popularno i piće koje podseća na šljivovicu, što i ne čudi ukoliko se zna da je ova zemlja druga u svetu po proizvodnji šljiva i proizvoda od tog voća.