Водич кроз Букурешт - најлепше туристичке атракције главног града Румуније

На само сат времена од Београда налази се прави туристички драгуљ који својим садржајем гарантује незабораван викенд. Реч је о граду Букурешт, престоници Румуније. Смештен на самом југу земље, овај град носи епитете малог или источног Париза. Симбол је техничке, индустријске и културне револуције источне Европе и дом друге највеће административне грађевине на свету. Идеална је дестинација за туристе свих животних доби и афинитета, јер је изузетно богат историјским, архитектонским и забавним садржајима. Овај метрополски центар је више пута проглашаван за најкул град у Европи, чему сведочи хиљаде туриста који га сваке године прилично нерадо напусти, само да би му се првом приликом вратило.

Ер Србија својим путницима омогућава да до Букурешта стигну летом који траје око сат и 20 минута. Куповина авио карата Београд - Букурешт и све корисне информације се могу брзо и поуздано добити на сајту компаније, а пријавом на Newsletter љубитељи путовања могу добити обавештења о попустима на цене карата и информације о новим поласцима.

Главни град Румуније је никао из насеобине која се на овом простору појавила још у V веку п.н.е, а име је добио по музичару Букуру, који је своје суграђане увесељавао сваког дана. У преводу значи „радост“, а последњих деценија постао је симбол транзиције и напретка на свим пољима. Ипак, негујући своју традицију, Букурешт је заслужио име „мали Париз“, нарочито због карактеристично неокласичних зграда и елегантне архитектуре. Лежи на реци Дамбовици, окружен са седам језера и седам брда. Овај бајковити предео је допринео томе да Букурешт буде један од најлепших европских градова, а уједно и шести највећи град у Европској Унији. Дом је око 2 милиона становника, а своје посетиоце оставља без даха грандиозним грађевинама, зеленим оазама на сваком кораку и широким булеварима. Уз то је и саобраћајно чвориште Источне Европе, кроз коју пролазе међународни путеви према главним градовима Мађарске, Украјине и Бугарске. Све је ово утицало на то да Букурешт постане економски, пословни, политички и културни центар овог дела континента. Убрзано расте и развија се током последње деценије, па се уз историјске грађевине могу видети и небодери који ничу великом брзином и од Букурешта праве космополитску метрополу.

Као у свим престоницама овог дела Старог континента, и у Букурешту се могу видети трагови специфичне архитектуре која је обележила крај прошлог века. Најимпозантнији међу њима је Палата парламента, зграда готово незамисливе величине, толике да носи титулу друге највеће административне зграде на свету, одмах после америчког Пентагона. Ова зграда има 12 спратова, од којих је 4 под земљом, нуклеарни бункер и 1100 соба које се данас користе као канцеларије високих државних службеника, сале за свечане пријеме и музеји. Постала је симбол обнове Букурешта након разорног земљотреса који је погодио овај град 1977. године, без обзира на чињеницу да је скоро три четвртине просторија и даље празно или без конкретне намене. Део зграде је отворен за туристе, а у њему се налази Национални музеј савремене уметности. 

Недалеко од зграде Парламента налази се Стари центар града, који носи назив Липсцани и сведочи о изгледу Букурешта пре Другог светског рата. Овде туристи могу разгледати бројне антикварнице, продавнице сувенира и мале занатске музеје. Стари град је пре Другог светског рата био занатски центар, па улице у овом кварту и даље носе називе еснафа који су у њима некада пословали. Данас је овај део града пешачки и начичкан је баровима и ресторанима који се налазе у рестаурираним зградицама. Један од најпрепознатљивијих симбола Букурешта је Тријумфална капија, која је изграђена у 19. веку по узору на ону која се налази у Паризу. Најзад, љубитељи архитектуре уживаће у посети манастиру Ставрополеос, јединственом споменику влашке ренесансе, са импозантним вратима и занимљивим фасадним украсима.

Један од најпосећенијих музеја у Букурешту јесте Музеј румунског сељака, отворен давне 1906. године. Румунија врло брижљиво негује своју традицију, па се у овом престоничком музеју може видети преко 400 изложбених елемената који сведоче о руралном сегменту историје ове земље. У Музеју румунског сељака посетиоци могу видети велику колекцију традиционалних народних ношњи, збирку алата и оруђа који су се користили у свакодневном животу вековима, намештај, посуђе и религијске артефакте који сведоче о прошлости румунског народа. Музеј који не треба пропустити на културној екскурзији кроз Букурешт је Национални музеј уметности, који се налази у Краљевој палати на Тргу револуције. Осим познатих румунских уметника, у овом музеју посетиоци могу уживати у погледу на дела Монеа, Рубенса, Ел Грека и Тинторета. Уз ова два, веома су посећени и Музеј природњачке историје, Пролећна палата са винским подрумом, импозантном баштом, позлаћеним ентеријером и збирком вредних уметничких дела, палата Котрочењ, дом последње румунске краљице у коме се чува збирка њених личних предмета и Музеј уметничких збирки, који сведочи о богатој румунској историји.

Најомиљеније место становника Букурешта, али и његових посетилаца јесте парк Херастрау, односно парк краља Михаја Првог. Овај незванични центар града налази се мало даље од самог центра, на северном ободу Букурешта и велике је површине. У склопу њега налази се језеро које носи исто име и врло је популарно градско шеталиште. Парк обухвата Јапанску башту са трешњама и Острво ружа.

Један од најстаријих паркова у румунској престоници јесте комплекс башта Ћишмиђију, са језером, виноградом и стотинама аутентичних биљака са румунског подручја. Меморијална башта Рондул Роман нарочито је занимљива љубитељима књижевности, јер се у њој налази 12 бисти најпознатијих румунских књижевника. Незаобилазна дестинација при посети Букурешту је Ботаничка башта, која се налази у склопу Универзитета и у коју се може ући уз изненађујуће приступачну улазницу. У Ботаничкој башти налази се језеро и збирка ружа, а највећу пажњу привлаче стакленици и збирка од преко 1000 врста егзотичних биљака. Парк Карола I је један од центара културних дешавања, у коме се одржавају концерти на отвореном, уметничке изложбе, позоришне представе и перформанси уличних забављача. Уз то, овај парк пружа невероватне погледе, а шетња њиме посетиоце може одвести до гроба Георга Деја, са вечним пламеном који га обележава.

Букурешт је највећи студентски центар Источне Европе и, сходно томе, потпуно прилагођен младим људима који желе да се добро проведу. У румунској престоници је ноћни живот богат и траје до раних јутарњих сати. Туристи могу бирати између клубова са алтернативном музиком, ноћних барова у којима наступају најпознатији европски и светски музичари и ирских или енглеских пабова.

Румунска кухиња је разноврсна и богата укусима, а представља својеврсну мешавину мађарске, немачке, српске и турске традиционалне исхране. Тако туристи у ресторанима главног града могу уживати у чорбама, специјалитетима од меса, ђувечу, гулашу и незаобилазним палачинкама, омиљеном слаткишу Румуна. Уз то, посетиоци могу пробати вино са традицијом дугом готово 3 миленијума. Осим висококвалитетног вина, у Румунији је популарно и пиће које подсећа на шљивовицу, што и не чуди уколико се зна да је ова земља друга у свету по производњи шљива и производа од тог воћа.