Vikend u Banjaluci - dah Orijenta, kulture i istorije

Drugi po veličini grad u Bosni i Hercegovini nalazi se na zapadu zemlje, na obali živopisne reke i predstavlja pravi dragulj vikend turizma. Na manje od sat vremena od Beograda nalazi se jedan od najživopisnijih gradova Balkana koji svoje posetioce osvaja arhitekturom, istorijom i gurmanskom kuhinjom. Banjaluka je dom ćevapa, poprište priče o Romeu u Juliji na balkanski način i mesto gde se prepliću kulture istoka i zapada. Ovaj grad postaje sve popularnija destinacija turista koji žele da za nekoliko dana vide raznovrsne sadržaje i provedu kvalitetno vreme u gradu koji je istovremeno i urban i nudi beg u jednu od najlepših zelenih oaza u ovom delu Evrope.

Er Srbija svojim putnicima pruža mogućnost da do Banjaluke stignu letom koji traje oko 50 minuta. Kupovina karata za let Beograd - Banjaluka, kao i sve neophodne informacije za bezbedno i prijatno putovanje mogu se dobiti na sajtu kompanije. Prijavom na Newsletter putnici dobijaju priliku da među prvima budu obavešteni o novim polascima ka omiljenim destinacijama i popustima na cene karata.

Zapadni centar Bosne i Hercegovine na jedinstveni način spaja zapad i istok, čuvajući spomenike koji svedoče o njegovoj bogatoj prošlosti. Leži na reci Vrbas, koju svesrdno uključuje u svoju turističku ponudu. Banjaluka se poslednjih decenija razvija ubrzano i postaje pravi moderni grad, ali se ipak turisti mogu prošetati drevnim kompleksima i uživati u pogledu na kultne zgrade koje plene skladnom arhitekturom. Uz to, ovo je grad dobrog druženja, ludog noćnog provoda i bogate festivalske ponude.

Banjaluka je grad mladih i mladalačkog duha i česta destinacija studenata sa celog Balkana. Svoju nežnu i romantičnu stranu Banjaluka neguje kroz izvorne pesme koje govore o velikim ljubavima, a koje se i dalje rado pevaju po kafanama.

Sa druge strane, istorija grada puna je legendi o junaštvu i hrabrosti njenih poznatih stanovnika, pa se može reći da je poseta Banjaluci putovanje u šarmantnu misteriju koja će turiste provesti drevnim ulicama, ljupkim sokacima koji odišu istorijom i pozitivnim duhom.

Šetnju Banjalukom treba započeti u tvrđavi Kastel, drevnom zdanju koje je ujedno i simbol grada. Njeni bedemi dominiraju obalom reke Vrbas, a sagrađena je radi odbrane od austrijskih napada na grad. Površina tvrđave iznosi 48.000 metara, a u kompleksu turisti mogu videti dve kapije sa kulama, devet bastiona, centralni logor i arsenale. U tvrđavi Kastel se leti održavaju brojni festivali, koncerti, umetničke kolonije i pozorišne predstave na otvorenom. Od tvrđave će posetioce Banjaluke put odvesti do džamije Ferhadije, najveće i najlepše džamije u gradu, sagrađene u 16. veku, kada je predstavljala središnji deo grada. Na putu do džamije pažljivi posmatrači primetiće mermernu spomen ploču koja je simbol tragične ljubavi dvoje Banjalučana dostojne Šekspirovih drama. Spomen ploča posvećena je Safikadi, lepoj Banjalučanki, unuki Ferhat-paše, koja je tragično okončala svoj život nakon što je do nje došla vest o pogibiji njenog dragog na jednom od evropskih bojišta u 16. veku.

Na trgu srpskih vladara nalazi se najveća pravoslavna crkva u Banjaluci, Hram Hrista Spasitelja, impozantna građevina koja naročito ostavlja bez daha noću, kada se njena fasada osvetljava toplim svetlima. Nalazi se na nekadašnjem mestu Hrama Svete Trojice, koji je u prošlom veku izmešten na drugu lokaciju. Na ovom trgu nalaze se i najvažnije institucije Banjaluke, poput Palate banske uprave i Banskog dvora, u kome se održavaju najvažniji kulturni događaji, koncerti i umetničke izložbe.

Muzejska scena Banjaluke je raznovrsna, pa svaki posetilac može pronaći nešto što će ga oduševiti. Muzej Republike Srpske ima dugu tradiciju, promenio je nekoliko imena, a u svojoj postavci ima preko 30.000 eksponata i 14.000 knjiga. Neretko baš u ovom muzeju gostuju vodeći evropski istoričari i umetnici.

Muzej savremene umjetnosti nalazi se u železničkoj stanici iz austrougarskog perioda, koja je adaptirana da posetiocima muzeja predstavi estetiku prošlog vremena. U ovako rustičnom ambijentu do izražaja dolaze stalne i gostujuće postavke najboljih evropskih umetnika i njihovih kolega sa celog Balkana.

Jedan od sve popularnijih muzeja poslednjih godina je i Muzej pozorišnih lutaka. Zanimljivo je prošetati pored Narodnog pozorišta i Carske kuće, u kojoj se danas nalazi arhiv Republike Srpske, s obzirom na to da ove zgrade plene zanimljivim eksterijerom i živim bojama. Poznavaoci arhitekture će naročito biti zaintrigirani katedralom Sv. Bonaventure, katoličkom crkvom prilično neobične spoljašnjosti.

Prva asocijacija na ovaj grad svakako jesu ćevapi. Na pitanje gde su najbolji, odgovor je jednostavan - u najbližoj kafani. Banjalučki ćevapi se služe sa lepinjom, kajmakom, lukom i ljutom paprikom, a na sto dolaze u pločicama od po četiri. Ovakav način serviranja tradicija je koju banjalučke ćevabdžije brižljivo neguju preko 100 godina. Osim u ćevabdžinicama, ovaj specijalitet se može probati na ulici ili u bilo kom restoranu. Osim po ćevapima, Banjaluka je poznata po bureku, koji se tradicionalno služi sa jogurtom, pavlakom ili kiselim mlekom.

Kada su u pitanju slatkiši, na svakom koraku može se primetiti uticaj duge turske vlasti na ovim prostorima. Orijentalni slatkiši su aromatični, a domaći proizvodi ove vrste se mogu probati na gotovo svakom koraku. Tako se posetioci nakon šetnje gradom mogu okrepiti baklavama, tulumbama ili urmašicama, uz nezaobilaznu domaću limunadu od celog limuna.

Noćni život Banjaluke je bogat i nudi ponešto za svačiji ukus. Ipak, većina turista rado bira da veče provede u nekoj od kafana, kako bi osetili čuveno gostoprimstvo, pozitivnu energiju i ljubav prema muzici kojom se Banjalučani ponose.